Sve izložene slike se prodaju. Ukoliko ste zainteresovani, kontaktirajte autora imejlom ili telefonom.

1.   Šumsko jutro 46 x 38 cm ulje na platnu	2.   Šumska koliba 25 x 25 cm ulje na lesonitu	3.   Kuća pored reke 40 x 30 cm ulje na platnu
4.   Mrtva priroda 46x38 cm ulje na platnu	5.   Hrizanteme i bele rade 30 x 30 cm ulje na platnu	6.   Portret Milije Trindić 54 x 43 cm ulje na platnu
7.   Nar 46x38 cm ulje na platnu	8.   Put kroz šumu 21 x 29 cm ulje na kaširanom platnu	9.   Put za Rebelj 40 x 30 cm ulje na platnu
10.   Slatinski gaj 46 x 38 cm ulje na platnu	11.   Trindića imanje 24 x 28 cm ulje na lesonitu	12.   Tamnavski šljivik 21 x 29 cm ulje na kaširanom platnu
13.   Drvo i pas 50 x 70 cm ulje na platnu	14.   Cveće 50 x 50 cm ulje na platnu	15.   Kosovka devojka 80 x 100 cm ulje na platnu
16.   Zimska koliba 46 x 38 cm ulje na platnu	17.   Kuća iz Tepaca 60 x 72 cm ulje na platnu	18.   Pušnica 40 x 70 cm ulje na platnu
19.   Šumska idila 30 x 40 cm ulje na platnu	20.   Jesenja zora 50x 70 cm ulje na platnu	21.   Motiv iz okoline Uba 30 x 30 cm ulje na platnu
22.   Pijani Bahus i Vilinski konjic 50 x 50 cm ulje na platnu	23.    Sremski salaš  60 x 80 cm ulje na platnu	24.   Manastir Ostrog 60 x 80 cm ulje na platnu
27.  Desin Čardak 35 x 46cm ulje na platnu	28.  Mrtva priroda 30 x 40cm ulje na platnu	29.  Kucica u Sremu 50 x 70 cm ulje na platnu
30.  Radojčića Imanje 30 x 30cm ulje na platnu	30.  Ruže 60 x 80cm ulje na platnu	32.  Rascvetano proleće 50 x 70 cm ulje na platnu
33. Stari Beograd terazije 70 x 50cm ulje na platnu	34. Zimska koliba  50 x 50cm ulje na platnu	35. Zimska idila  35 x 46 cm ulje na platnu
36.   Dva Papagaja Brazilski Ciklus 60 x 80cm ulje na platnu	37.Tukan Brazilski ciklus  50 x 70cm ulje na platnu	37.   Prodavačica Brazilski ciklus 60 x 80 cm ulje na platnu
38.   Sva magija stare Aleksića kuće 50 x 70cm ulje na platnu		39.   Pokraj reke Save 50 x 70 cm ulje na platnu
40.  Brazilski ciklus, Klovn 50 x 70cm ulje na platnu

„Proste i uboge sredine su pozornice za čuda i velike stvari.“

Ivo Andrić, Razgovor sa Gojom

Dragoljub Trindić je svojim dugogodišnjim prisustvom na domaćoj likovnoj sceni stekao status umetnika bez čijeg dela ne bi bilo moguće u potpunosti govoriti o onoj vrsti poetskog diskursa koji je posvećen negovanju kulture tla. Iako afirmisan u različitim oblastima vizuelnog stvaralaštva, od crteža do ilustracije knjige, u Trindićevom radu dominiraju ulja na platnu čija je ikonografija satkana od skoro amblematskih prikaza ruralnih krajolika. NJegov stvaralački credo je čvrsto utemeljen na osnovama figuralno-predstavljačkog. Ipak, Trindićev realizam nije podređen doslovnom mimetičkom citiranju pojavnog sveta. On polazi od predmetnog da bi utisak o viđenom protkao misaonim, emotivnim i duhovnim nitima unutrašnjeg umetničkog sopstva stvarajući harmoničnu vizuelnu celinu autonomne estetske vrednosti. Trindić se kreće na liniji od figuralnog ka asocijativnom, dolazeći u nekim delima čak na rub apstrakcije (Slatinski gaj).

Kao poklonik materije u likovnom postupku, Trindić se prepušta istraživanju različitih slikarskih kvaliteta i dometa u izrazu, varirajući postupak od valerske do kolorističke koncepcije slike, od minucioznog osećaja za detalj do slobodnog ekspresivnog poteza, od uglačanog lazurnog tretmana površine do uzbudljive ritmične reljefnosti pastoznih namaza. Za Trindića je svaka slika novi kreativni izazov koji nameće svoja pravila igre, te njegovo slikarstvo nije moguće grubo ukalupiti u određeni stilski okvir. Možemo prepoznati obrise lirski, dramski i kontemplativno intoniranog romantizma (Jesenja zora, U Tadića šumi), dekorativnosti naive (Magija Aleksića kuće, Zimska idila), efemernosti prozračnog plein air-a (Rascvetalo proleće, Manastir)...; ne čineći prevelike ustupke nijednoj od ovih odrednica Trindić ovaploćuje ideju slobode duha kroz slobodu likovnog jezika

U svojevrsnoj fluidnosti likovnih izraza ono što se ističe kao zajednički imenilac ovih slika jeste elaborirani pristup svetlu i boji. Odnosi svetlosti i senke, bilo u oštrim durskim prelomima ili blagim molskim gradacijama, funkcionišu kao ubedljivo retoričko sredstvo u komponovanju dramske kulise jednog predela. Polazeći od prvog do zadnjeg plana slike, Trindić neretko naizmenično slaže svetle i tamne površine ostavljajući predmet u senci čime kod posmatrača stvara osećaj iščekivanja, blage tenzije i neizvesnosti. Na ovaj način umetnik uvodi uzbudljiv narativni element u jednu deskriptivnu celinu. Stoga ne čudi što je u jedan takav trindićevski ambijent ušetao Bahus sa slike Mikelanđela Karavađa, čuvenog baroknog majstora chiaroscuro (svetlo-tamno) tehnike. O Trindićevom predanom istraživanju ovog likovnog fenomena svedoči i priznanje na smotri u Bergamu (Italija) 2013. na temu Svetla i senke. Za Trindića je boja podjednako važan likovni element, kao dominantan gradivni činilac plastičkog sloja dela ili samo kao akcenat na osenčenom predmetu/figuri koji otkriva njegov identitet. U zavisnosti od trenutne zamisli autora boje su intenzivne, zvučne i skoro samostalne, ili pak lokalne, utišanog tona i u službi valerskog modelovanja slike.

Varijabilnost slikarskog postupka ujedinjena je Trindićevim čvrstim tematskim stožerom. U središtu pažljivo osmišljene scenografije nalazi se svet u kome tragovi ljudske ruke i poneka silueta ili figura u prolazu sugerišu priču o jednom prostoru i vremenu. Ambar, kuća, koliba, crkva ili drvo deluju poput škrinje ili ćivota koji čuva relikviju/uspomenu na ambijent detinjstva i odrastanja. Oni su utočišta tihog trajanja obojena blagom nostalgijom i zapisi o svetu koji iščezava u izmaglici. Iako ponekad zaveden ritmovima i bojama drugih meridijana (Brazilski ciklus, Olujni brod), Dragoljub Trindić ostaje veran umetničkoj auto/refleksiji u čijem fokusu je motiv zavičaja. Malo je poznato da je slikar i filmski reditelj Mića Popović, nakon povratka iz Pariza 1952. godine a pre rada u duhu enformela, boravio u selu Nepričava u okolini Valjeva, gde je inspirisan lokalnom tradicijom i nasleđem umetnosti fresaka stvorio seriju slika u čiji prostor ulaze tronožac i torbica, sofra, sanduk, seljak, prelja, tkalja, doručak... Rekli bismo da teza o sinergiji stvaralačkog naboja sa prostornim izvorištem čoveka-pojedinca ili zajednice jeste opšte mesto u antropološkom i istorijsko-umetničkom diskursu. U slučaju Popovića i Trindića možemo govoriti i o specifičnoj magiji kolubarsko-tamnavskog podneblja kao eteričnoj materiji sa mirisom livade, šume i potoka koja je rasplamsala snagu kreativne iskre. Po rečima književnika Slobodana Ristovića „u Tamnavi je slikanje ljubavna rabota“. Posebno mesto umetnik posvećuje srpskoj duhovnoj i umetničkoj baštini (ikone, Manastir Ostrog, Ranjeni junak-Kosovka devojka), jer „to je ponekad religiozna rukotvorina  od Boga bogomiljenicima data“, dodaje Ristović. U plesu trske koja se klanja drveću na slici Pokraj reke Save prepoznajemo i omaž ravnici - Trindićevu ljubav prema svom sremskom domu.

Slike Dragoljuba Trindića nemaju bučan efekat koji vas na tren intrigira, jeftinim trikom osvoji i ostavi praznim, „jer efektno u umetnosti je ono što siluje osećanja [...] publike, a ne pothranjuje njene vrednosti“ . Voditi dijalog sa Trindićevim slikama je posmatrati tok reke i valjanje oblaka. NJegova dela se čitaju slojevito, ona se slave šapatom, u njima se uživa svim čulima a najviše duhom. Ako je najteži zadatak jednog umetnika da u jednostavnosti otkrije lepotu i izrazi je jednostavno i sa lakoćom, sa sigurnošću možemo tvrditi da je Dragoljub Trindić ostvario ovaj herkulovski podvig.

Miroslav Sapundžić Istoričar Umetnosti

Twitter