Contact: +381 64 123 69 37

Galerija slika

 

Sve izložene slike se prodaju. Ukoliko ste zainteresovani, kontaktirajte autora imejlom ili telefonom.

 

 

sumsko jutro trindic

 

sumska koliba trindic

 

kuca pored reke trindic

1.   Šumsko jutro

  • 46 x 38 cm
  • ulje na platnu

2.   Šumska koliba

  • 25 x 25 cm
  • ulje na lesonitu

3.   Kuća pored reke

  • 40 x 30 cm
  • ulje na platnu

 

mrtva priroda trindic

 

hrizanteme i bele rade trindic 

 

portret milije trindic

 4.   Mrtva priroda
  • 46x38 cm
  • ulje na platnu
  5.   Hrizanteme i bele rade
  • 30 x 30 cm
  • ulje na platnu
  6.   Portret Milije Trindić
  • 54 x 43 cm
  • ulje na platnu

 

nar trindic

 

put kroz sumu trindic

 

put za rebelj

  7.   Nar
  • 46x38 cm
  • ulje na platnu
  8.   Put kroz šumu
  • 21 x 29 cm
  • ulje na kaširanom platnu
  9.   Put za Rebelj
  • 40 x 30 cm
  • ulje na platnu

 

slatinski gaj

 

trindica imanje

 

tamnavski sljivik trindic

 10.   Slatinski gaj
  • 46 x 38 cm
  • ulje na platnu
 11.   Trindića imanje
  • 24 x 28 cm
  • ulje na lesonitu
 12.   Tamnavski šljivik
  • 21 x 29 cm
  • ulje na kaširanom platnu

 

drvo i pas

 

cvece trindic

 

kosovka devojka trindic

13.   Drvo i pas

  • 50 x 70 cm
  • ulje na platnu

14.   Cveće

  • 50 x 50 cm
  • ulje na platnu

15.   Kosovka devojka

  • 80 x 100 cm
  • ulje na platnu

 

zimska koliba

 

kuca iz tepaca trindic

 

pusnica trindic

16.   Zimska koliba

  • 46 x 38 cm
  • ulje na platnu

17.   Kuća iz Tepaca

  • 60 x 72 cm
  • ulje na platnu

18.   Pušnica

  • 40 x 70 cm
  • ulje na platnu

 

Sumska-idila-30x40-cm-Ulje-na-platnu

 

Jesenja-Zora-50x70-Ulje-na-platnu

 

Motiv-iz-okoline-Uba-30x30-cm-Ulje-na-platnu

19.   Šumska idila

  • 30 x 40 cm
  • ulje na platnu

20.   Jesenja zora

  • 50x 70 cm
  • ulje na platnu

21.   Motiv iz okoline Uba

  • 30 x 30 cm
  • ulje na platnu

 

Pijani-Bahus-i-Vilinski-konjic-50x50-Ulje-na-platnu

 

Sremski sala 

 

manastir ostrog trindic

22.   Pijani Bahus i Vilinski konjic

  • 50 x 50 cm
  • ulje na platnu

23.    Sremski salaš 

  • 60 x 80 cm
  • ulje na platnu

24.   Manastir Ostrog

  • 60 x 80 cm
  • ulje na platnu
     

 

Desin Čardak 35x46 cm Ulje na platnu

 

Mrtva priroda 30x40cm Ulje na platnu

 

Kućica u sremu 50x70 cm Ulje na latnu

27.  Desin Čardak

  • 35 x 46cm
  • ulje na platnu

28.  Mrtva priroda

  • 30 x 40cm
  • ulje na platnu

29.  Kucica u Sremu

  • 50 x 70 cm
  • ulje na platnu
     

 

Radojčića Imanje 30x30 cm Ulje na platnu

 

Ruže 60x80cm Ulje na platnu

 

Rascvetano proleće 50x70 cm Ulje na platnu

30.  Radojčića Imanje

  • 30 x 30cm
  • ulje na platnu

30.  Ruže

  • 60 x 80cm
  • ulje na platnu

32.  Rascvetano proleće

  • 50 x 70 cm
  • ulje na platnu
     

 

Stari Beograd terazije 70x50 cm Ulje na platnu

 

Zimska koliba 50x50 cm Ulje na platnu m

 

Zimska idila 35x46 cm Ulje na platnu

33. Stari Beograd terazije

  • 70 x 50cm
  • ulje na platnu

34. Zimska koliba 

  • 50 x 50cm
  • ulje na platnu

35. Zimska idila 

  • 35 x 46 cm
  • ulje na platnu
     

 

Dva Papagaja Brazilski Ciklus 60x80 cm Ulje na platnu

 

Tukan Brazilski ciklus 50x70 cm Ulje na platnu

 

Prodavačica Brazilski ciklus60x80 cm Ulje na platnu m

36.   Dva Papagaja Brazilski Ciklus

  • 60 x 80cm
  • ulje na platnu

37.Tukan Brazilski ciklus 

  • 50 x 70cm
  • ulje na platnu

37.   Prodavačica Brazilski ciklus

  • 60 x 80 cm
  • ulje na platnu
     

 

magija aleksića kuce

 

Dragoljub Trindic potpis

 

Pokraj reke Save

38.   Sva magija stare Aleksića kuće

  • 50 x 70cm
  • ulje na platnu

 

39.   Pokraj reke Save

  • 50 x 70 cm
  • ulje na platnu

 

 

„Proste i uboge sredine su pozornice za čuda i velike stvari.“

Ivo Andrić, Razgovor sa Gojom

Dragoljub Trindić je svojim dugogodišnjim prisustvom na domaćoj likovnoj sceni stekao status umetnika bez čijeg dela ne bi bilo moguće u potpunosti govoriti o onoj vrsti poetskog diskursa koji je posvećen negovanju kulture tla. Iako afirmisan u različitim oblastima vizuelnog stvaralaštva, od crteža do ilustracije knjige, u Trindićevom radu dominiraju ulja na platnu čija je ikonografija satkana od skoro amblematskih prikaza ruralnih krajolika. NJegov stvaralački credo je čvrsto utemeljen na osnovama figuralno-predstavljačkog. Ipak, Trindićev realizam nije podređen doslovnom mimetičkom citiranju pojavnog sveta. On polazi od predmetnog da bi utisak o viđenom protkao misaonim, emotivnim i duhovnim nitima unutrašnjeg umetničkog sopstva stvarajući harmoničnu vizuelnu celinu autonomne estetske vrednosti. Trindić se kreće na liniji od figuralnog ka asocijativnom, dolazeći u nekim delima čak na rub apstrakcije (Slatinski gaj).

Kao poklonik materije u likovnom postupku, Trindić se prepušta istraživanju različitih slikarskih kvaliteta i dometa u izrazu, varirajući postupak od valerske do kolorističke koncepcije slike, od minucioznog osećaja za detalj do slobodnog ekspresivnog poteza, od uglačanog lazurnog tretmana površine do uzbudljive ritmične reljefnosti pastoznih namaza. Za Trindića je svaka slika novi kreativni izazov koji nameće svoja pravila igre, te njegovo slikarstvo nije moguće grubo ukalupiti u određeni stilski okvir. Možemo prepoznati obrise lirski, dramski i kontemplativno intoniranog romantizma (Jesenja zora, U Tadića šumi), dekorativnosti naive (Magija Aleksića kuće, Zimska idila), efemernosti prozračnog plein air-a (Rascvetalo proleće, Manastir)...; ne čineći prevelike ustupke nijednoj od ovih odrednica Trindić ovaploćuje ideju slobode duha kroz slobodu likovnog jezika

U svojevrsnoj fluidnosti likovnih izraza ono što se ističe kao zajednički imenilac ovih slika jeste elaborirani pristup svetlu i boji. Odnosi svetlosti i senke, bilo u oštrim durskim prelomima ili blagim molskim gradacijama, funkcionišu kao ubedljivo retoričko sredstvo u komponovanju dramske kulise jednog predela. Polazeći od prvog do zadnjeg plana slike, Trindić neretko naizmenično slaže svetle i tamne površine ostavljajući predmet u senci čime kod posmatrača stvara osećaj iščekivanja, blage tenzije i neizvesnosti. Na ovaj način umetnik uvodi uzbudljiv narativni element u jednu deskriptivnu celinu. Stoga ne čudi što je u jedan takav trindićevski ambijent ušetao Bahus sa slike Mikelanđela Karavađa, čuvenog baroknog majstora chiaroscuro (svetlo-tamno) tehnike. O Trindićevom predanom istraživanju ovog likovnog fenomena svedoči i priznanje na smotri u Bergamu (Italija) 2013. na temu Svetla i senke. Za Trindića je boja podjednako važan likovni element, kao dominantan gradivni činilac plastičkog sloja dela ili samo kao akcenat na osenčenom predmetu/figuri koji otkriva njegov identitet. U zavisnosti od trenutne zamisli autora boje su intenzivne, zvučne i skoro samostalne, ili pak lokalne, utišanog tona i u službi valerskog modelovanja slike.

Varijabilnost slikarskog postupka ujedinjena je Trindićevim čvrstim tematskim stožerom. U središtu pažljivo osmišljene scenografije nalazi se svet u kome tragovi ljudske ruke i poneka silueta ili figura u prolazu sugerišu priču o jednom prostoru i vremenu. Ambar, kuća, koliba, crkva ili drvo deluju poput škrinje ili ćivota koji čuva relikviju/uspomenu na ambijent detinjstva i odrastanja. Oni su utočišta tihog trajanja obojena blagom nostalgijom i zapisi o svetu koji iščezava u izmaglici. Iako ponekad zaveden ritmovima i bojama drugih meridijana (Brazilski ciklus, Olujni brod), Dragoljub Trindić ostaje veran umetničkoj auto/refleksiji u čijem fokusu je motiv zavičaja. Malo je poznato da je slikar i filmski reditelj Mića Popović, nakon povratka iz Pariza 1952. godine a pre rada u duhu enformela, boravio u selu Nepričava u okolini Valjeva, gde je inspirisan lokalnom tradicijom i nasleđem umetnosti fresaka stvorio seriju slika u čiji prostor ulaze tronožac i torbica, sofra, sanduk, seljak, prelja, tkalja, doručak... Rekli bismo da teza o sinergiji stvaralačkog naboja sa prostornim izvorištem čoveka-pojedinca ili zajednice jeste opšte mesto u antropološkom i istorijsko-umetničkom diskursu. U slučaju Popovića i Trindića možemo govoriti i o specifičnoj magiji kolubarsko-tamnavskog podneblja kao eteričnoj materiji sa mirisom livade, šume i potoka koja je rasplamsala snagu kreativne iskre. Po rečima književnika Slobodana Ristovića „u Tamnavi je slikanje ljubavna rabota“. Posebno mesto umetnik posvećuje srpskoj duhovnoj i umetničkoj baštini (ikone, Manastir Ostrog, Ranjeni junak-Kosovka devojka), jer „to je ponekad religiozna rukotvorina  od Boga bogomiljenicima data“, dodaje Ristović. U plesu trske koja se klanja drveću na slici Pokraj reke Save prepoznajemo i omaž ravnici - Trindićevu ljubav prema svom sremskom domu.

Slike Dragoljuba Trindića nemaju bučan efekat koji vas na tren intrigira, jeftinim trikom osvoji i ostavi praznim, „jer efektno u umetnosti je ono što siluje osećanja [...] publike, a ne pothranjuje njene vrednosti“ . Voditi dijalog sa Trindićevim slikama je posmatrati tok reke i valjanje oblaka. NJegova dela se čitaju slojevito, ona se slave šapatom, u njima se uživa svim čulima a najviše duhom. Ako je najteži zadatak jednog umetnika da u jednostavnosti otkrije lepotu i izrazi je jednostavno i sa lakoćom, sa sigurnošću možemo tvrditi da je Dragoljub Trindić ostvario ovaj herkulovski podvig.

Miroslav Sapundžić Istoričar Umetnosti